Godišnjica Nikole Čupića

~ ЗАДРУЖНА КУЋА НА СЕЛУ

Лајући то обећање, мишљахт: тли ће он пи тања написати, и тада ћу му ја на њих одговорити што могу: или неће — и онда ће ово све остати празан говор.

Од тога обећања прође доста времена. Кад би, а 15 јуна 1897, мени од Богишића стиже писмо и триестак питања !

Писмо његово гласи:

Дубровник = јуна 1897 Многоцијењени Гостодине и тријаптељу !

„Давно је већ да ми потражисте неколика питања. за описивање правних породичних обичаја, а давно је такође да вам их обећах, — и то тако давно, да је већ моје обећање (== ртот1 5810 ђоп1 упл == ођбса о) готово уништено застаром. Шри свем том, ипак, овом писамцу прилажем мали број питања о предмету.

Ова су питања бачена на папир који дан пред што ћу отпутовати последњи пут из Француске, и то онако како ми на ум падаху, без икаква реда, и не отворивши какве књиге, јер писах у паришкој околици. Али и кад би у самом Паризу писана била, гдје ми је библиотека, не бих био у књиге такнуо, јер би онда требало било прочитати све што је до сада писано 0 нашим сеоско-породичним обичајима, јер без тога не би никако било могуће што опширније писати о предмету. Рекох навлаш опширније а не потпуније, јер ће се потпуна програма питања о предмету моћи написати тек позније, на име, пошто ви издате све што већ сабрасте, или што ћете још сабрати и описати. Јер, не треба заборавити, да у нашем предмету, при свем оном што је већ написано било, има још доста неријешених, прин-