Godišnjica Nikole Čupića

ИЗ, СРБИЈАНКЕ 297

Ђе'" напријед довребат пх згодно

У планини“, ол', потоку какву,

Пак да аво за руком" нам пође,

Те'" нам Турци шанца и не виде, К'о'" млоги их ни дом ако Бог да; К'“ том имамо све што нам" је нужно, А ја" знадем ђе их дочекати“.

Пита Милош опет и остале: | „Оборте'' браћо, тко што знаде боље, Како би емо'“!... пл је 'тако згодно !“ Сви одобре, и'“ согласно нађу,

Да је Шише“" совјет пренадеждан: „Прокушајмо“' г', а не гине шанче“. Тад “ комендант Обреновић Милош Диже војску,“ стави у параду, Одређује““ тко да чува града,

Тко“ д' ће поћи у дружину исту; Мало пошло, а још мање'" оста,

Сви би“ скупа и радостно ишли, Предчувствују““ а сусрет побједе,

Док је мудро, сложно“ л' свијећано,

И четири јоште носе топа,

Нек" малена, ал' значућа туда,

· Куд им“ нигда пре не чули с пуцњи. „Ти“ сад Шишо хајд' напријед с' твојим, Па'" ђе видиш с' обе стране горе,

А по среди нешироку раван,

Там"“ по шуми да сакријеш друштво, С" осталима ја ћу при дну стати