Godišnjica Nikole Čupića

НЕКЕРОЛОГ 39 1

Исто тако од стране државне власти бивао је одликован високим одличјима.

Али, није само школи, него је и осталим културним, просветним, научним и књижевним установама посвећавао своје силе Вуловић. Био је дугогодишњи члан Главнога Просветног Савета, а одликован је чашћу да буде и председник те државне установе. Бивао је чешће и изасланик министров у средњим школима. Био је редован члан Српског Ученог Друштва, а тако исто и Српске Краљевеке Академије. Међу првим члановима Одбора Чупићеве Задужбине видимо и Вуловића, који је не само вршећи своју дужност као члан Одбора, него и својим првим 04личним књижевним радовима, штампаним у 10дишњици, подизао углед и овој задужбини и органу њену.

Вуловић је врло рано почео улагати своје силе у књижевне послове. Већ у деветнаестој години живота, он је у тада одлично уређиваном књижевном листу Стојана Новаковића, Били за 1867. и 1865., уређивао одељак „Народно“, где има и материјала који је сам прикупио. За тим је (1869.) опет радио на књижевном листу Зори, који су уређивали Тодор Поповић и Миленко Обрадовић, где му је изашло неколико малих превода. Две године "доцније (1871.) појавио се први пут на пољу критике, оценом Драгашевићеве Географије за гимназије, а за тим Стилистике М. Миловука (у листу „Раднику“). На том пољу, особито низом 1080ришних рецензија у „Истоку“ и „Отаџбини“, одабраних и прикупљених доцније у књижици Из позоришта (1879.), Вуловић има неоспорно знатних заслуга за српску савремену књижевност. Оно што је у српској књижевности тек наговестио пок. Коста

|