Godišnjica Nikole Čupića

П КУЋАНИ — ЗАДРУГАРИ

дадружна кућа у селу зове се она, у којој је доста радних рука, било да су то одрасли синови заједно с оцем својим; било да су ижењена браћа, са својим породом; било да је који стриц са синовцима, или дед ес унуцима. Таку кућу сељаци обично зову задружна кућа, пили краће: задруга.

Кућа се још зове она заједничка за све задругаре зграда, у којој се ложи заједничка ватра; Рде.се готови јело за све у кући; и где се еви за" једнички, у очи недеље или у очи свеца, моле Богу. ___У тој кући редовно спава кућни старешина, домаћин, са својом женом, и ситном децом својом.

да сваког ожењеног задругара пак има оделита од куће зграда, вајат пли клет, где он ноћива са својом младом и децом, ако и деце има. Вајат се гради заједничким трудом и трошком, а сматра се као особна својина онога који у њему ноћива. Вајат је обично под кључем онога чији је, или жене његове. .

У вајату никад не гори ватра.

Неки Ранисав 'Ћесаровић, из Врагочанице, у Ваљевској Подгорини, осуђен на глобу за укриумчарени дуван, који се нашао у једном вајату код његове куће, жалећи се Савету против таке осуде,

оЖ

4