Godišnjica Nikole Čupića

2 Ма

ЗАДРУЖНА КУЋА НА СЕЛУ

да се одмори и почасти. И данас има таких задругара, који од своје плате помажу задругу новцем; а има,их и који су свој део одвалили и узели, пошто им данашњи закон то допушта.

У Нишу задружна браћа Поп-Павловићи иЗМИрили су свога млађега задружнога брата Борђа, који у Бечу учи медицину, с 15.000 динара, обвезавши се, ако му то не буде доста за довршење школовања, ЈН му дати и зајма, који ће он ПА НЕНА | задрузи...

Кад се деле задругари, од којих су једни жењени а други нежењени, онда се најпре из комуна, како то обично веле сељаци, нежењенима да онолико колико је кућа потрошила на женидбе оних који су ожењени, па се после дели оно што остане......

да сваку штету, коју задругар учини другим људима, одговара задруга. Ако је штеточиња младић, а у штети, поред нехата, има и његове кривице, њега. каштигује кућни старешина.“

Слушао сам да данас, при писаним законима, негде п овако бива: Задругар се, рецимо, потукао са суседом, и ранио га. Суд убојицу осуђује да трпи тамницу, п да плати рањеному лечење и дангубу; а задруга одмах онога задругара кривца дели, да трошкови ти падну на његов део!

Пре писаних закона пак бивало је овако: кривицу испашта кривац, а штету тегли сва кућа његова.

Још је бивало па се, бој се, дешава и данас, само се отворено, не признаје, да нека јака задруга онога свога задругара којп се, тамо он, проневаљали толико, да му нема поправке, сама суди пл. осуди, да се смакне са света! Такога човека у један мах нестаје, и не-може да му се нађе ни стрва ни јава: само се рашчује да га је нестало. При свем