Godišnjica Nikole Čupića

~

ВАСОЈЕВИЋИ, ПОЛИМЉЕ, МЕТОХИЈА 11

ној Гори и Ерцеговини, на сјеверу по Босни и Краљевини Србији и на истоку по От, Србији.

Ну сада се вратимо на посматрање њиховог подгорја, на југу до Скадра и Подгорице, на истоку до Џећи и Ђаковице, на сјеверу до Б. Поља и Колашина и на западу до реке Мораче.

Од Комова јужна коса планинска се пружила изнад Кучке Горе с једне стране и тијесне долине Врмошке с друге стране; на Селцима ова прелази Цијевну, ту се спојила снажно 62 косом од Проклетије Грабоном и Лећом и тако иде пењући се Клименатским, Хотским и Кастратеким горама до Суоваре, одакле се спушта „Пустопојем“ скадарском пољу и Копилику.

Ова се коса спушта десно низ Хоте и свршава

"се зетекијем пољем и Хотекијем Хумом на језеру,

а лијево нагло се пење уз Цем к највећем врху Проклетије коју наставља Маранај изнад скадарског поља, од кога се спуштају ниже косе к Дривасту, а од овог и самом Скадру.

Од ове јужне косе још у почетку одвоила се коса побочница лијево, и спуштила се као клин између двије долине врмошке и грнчарске коју је од Забодишта везао Вјетерник са Годиљом п Тројаном, а ове са Проклетијом и свима планинама изнад Гусиња и Плава; поред тога ова је коса затворила и Врмошу у засебну планинеку долину.

Западна коса од Кома пошла је Курлајем изнад извора тариних, врховима кучких планина изнад Брекута, Л. Ријеке п Братоножића до на Морачу. Пред Морачом од Ивовика ова се грана у двије косе јужну и сјеверну. Јужна спушта се низ Морачу до Зете подгорју ловћенском, а сјеверна коса пде планинским вијенцом лијевом страном Таре