Godišnjica Nikole Čupića

ТРГОВАЧКИ ЦЕНТРИ И ПутОВвИ |1

лици да је било и ранијег уговора. Зна се, да је 1169. Дубровник закључио тргорачки уговор са Пизом.: Тешко је претпоставити, да Дубровчани нису тада имали сношаја и са суседном јој Флоренцијом, која у то време, а нарочито мало доцније у ХП. и ХШ. веку, беше веома напредна варош у сваком погледу. У ХЛУ. веку Флоренција је водила врло живу трговину с Дубровником.

Год. 1858. пређу Дубровчани у заштиту угарскога краља Лудвика. Исте године добију право грађанства у Венецији; 1385. г. ступе у трговачке односе са Француском. Још пре овога, год. 1365. закључе уговор са султаном Орханом П. у Бруси, којим им овај допусти слободну трговину ло његовој земљи. После доласка Турака у Европу они су с њима ступили у још јаче везе. Испрва плаћаху Турцима, кад ови пређоше у Европу, 500 дуката ради слободе трговања по њиховим земљама; али та је сума доцније постепено такво нарасла, да су год. 1480. Дубровчани на име слободе трговања плаћали Турцима годишње 15.000 дуката.

Бод. 1510. мамелучки султан Абунасај допусти Дубровчанима слободу трговања по Египту и Сирији без икакве царине.

Овде смо у кратко по Макушеву и Матковићу изнели трговачке уговоре дубровачке са другим народима.

Од уговора, које је Дубровник имао, споменули смо само неке. Они се сви скупљени и хронолошки лепо уређени налазе у дивној збирци Миклошићевој (Моп. Зегђ.), те држимо, да би их било излишно овде ређати. Из овог прегледа трговачких уговога видимо, како је јако била развијена дубровачка трговина. Она струји по целом балканском полуострву и Угарској и по свима пристастаништима Средоземног мора и његових огранака. Она допире чав и до Индије!

У свима иоле знатнијим варошима, имао је Дубровник своје трговачке Факторије: у Цариграду, Одрину, Новом Пазару, Софији, Силистрији, Смедереву, Београду, Сарајеву, Скопљу, Видину, Солуну и другим на Балканском полуострву; у Бруси и Смирни за Малу Азију; у Александрији за АФрику; у Венецији за северну Ита-

1 Гјаје, зе, ., 10.