Godišnjica Nikole Čupića

ТРГОВАЧКИ ЦЕНТРИ И ПУТОВИ [3

Извозило се пак из Дубровника сухим со, вунене, памучне и свилене тканине, стаклево посуђе и многи други предмети. Морем се извозило злато, сребро, олово, восак, кожа, бибер и платно. Исти писац и сувременик, Филип де Диверзис, вели да је Дубровник тада имао 40.000 становника.

Да чујемо другог једног путника и сувременика, (из ХУ. столећа), који вели о Дубровнику ово: „Сви су становници трговци. Краљу угарскоме, кога лризнају за, свога господара, плаћају данак и купују од њега повластице; турском пак цару плаћају годишње 15.000 дуката, јер га се боје; ако му и јесу данас пријатељи, могу му сутра бити непријатељи, за то се и против њега, утврђују. Краља Сицилије и Млечиће даровима. мите и умирују. Трговци су најбогатији те нема од Дубровника богатије опћине на свету. Жене се одвише ките.“ Тако о Дубровнику овај сувременик, Феликс Фабер. Интересно је што Фабер даље на једном месту вели: „Сваке недеље је велики пазар, на којем се људи продају.“' А да су Дубровчани, нарочито у прво време, и људима трговали, имамо и сувише доказа.

Паладијус Фускус, Падованац, у своме делу „Пе зЊи огае Шиле!“ (55. [), почетком ХУМ]. столећа, овако описује Дубровник: „Две стотине миља од Стона простире. се град Дубровник, дивно украшен световним и

лоу лошим злашппма а ппаоАлгат опоћКкплм п златам _— Лазаћта