Godišnjica Nikole Čupića

ТРГОВАЧКИ ЦЕНТРИ И ПУТОВИ 29

Соркочевића, који управља сољу, јер Дубровчани морају ту да држе доста соли за турске трговце, који овде долазе. Та се сб прави у дубровачкој тврђи Стону (ЗТаспо).'

На ушћу Неретве било је много малих Факторија, где су бродови долазили и доносили робу из талијанских тргова. Ту се спомиње као знатно пристаниште Осињ острво. Близу њега беше острво Посредница, где су Дубровчани имали своју трговачку колонију. Јужно од њега било је живо насеље Сливно, где беше у средњем веку такође знатна дубровачка, колонија.“

Снљет

Једна врдо важна тачка у далматинском приморју, на коју је ишла трговина из српских земаља а нарочато из Босне, јесте Спљет.

Први основ данашњем граду Спљету била је чувена палата Диоклецијанова, коју он подиже у Далмацији, да ту проведе на миру последње године свога живота. Ово те палате подиже се још у то време читава варош: храм, циркус, купатило, позориште, махулеум и још многе друге зграде. После смрти Диокленцијанове његова је палата прешла у државну својину. У њој се тада подиже Фабрика сукна, у којој су већином женске радиле, те се с тога и прозва, пупасаеши (т.ј. женска кућа).

У УП. столећу Диоклецијанову палату заузеше Словени. Кад паде суседни град Салона, онда многи његови становници склоне се у Диоклецијанову палату. Још раније зваше се ово место Азрајафит, а од тада се прозове Зрајафши иди словенски Спљет. Тако је ово место постајало све богатије популацијом и у скоро постаде знатно место на далматинској обали. У ову варош папа премести бискупију, која је дотле имала своју столицу у Салони. Заштитник пак Спљета у ово доба беше византијски цар, као и других далматинских градова. Године 998. Петар П. Орсеоло потчини СОпљет млетачкој власти, под Којом остаде све до године 1059., кад га хрватски краљ Крешимир присаједини Хрватској. После смрти

1 Ц. Матковић, Када 2ХП., 61—62. 2 В. Клајић, П., 182; Сопве. Јгесек, Пле Напдејвагаввеп..., 49.