Godišnjica Nikole Čupića

ТРГОВАЧКЕ ЦЕНТРЕ Ш ПУТОМИ

ни погрешно изведено из добивеног саопштења. Ну ка је био доходак од новобрдског рудника и преблин овој везикој суми, опет морамо закљтчити. да је руНовог Брда било најважнији извор за Финансијски ходах српске државе тога доба.

Поред Дубровчана у Новом Брду је бизо и Саса, ји су ту имали своју цркву св. Никоје, ин бавили се ударством. Међу насељеним трговцима у Новом Брду о је н Талијана а особито Млечића.: Да је трг Но-

г Брда бно један од најважнијих тргова на балканском

уострву, закључићемо и из разних повеља тадашњих

задалаца.

Тако у повељи кнеза Лазара од 1380. год. којом чани поклоне манастиру Раваници, после разних поклона у селима веди се: „еште приложи господњство ми оу Но'вомоу Брдоу рн. литар сребра отђ царине.-- Дакле, кад је кнез Лазар у стању да само од царине новобрдске одвоји годишње по 150 литара сребра за манастир Раваницу, онда излази за јео цела сума од царине новоОордског трга, па према томе и трговина у овој вароши била велика. То беше може се рећи центар трговачки у то време за унутрашњост балканског полуострва. На новобрдском тргу могле су се купити најфиније инзрађевине тога доба, које су ту доносили дубровачки трговци из Италије и других земаља; то је био трг, где се могло купити све, што је онда потребовазо људском друштву, почев од себра па до највећег властелина. О томе имамо једно занимљиво писмо „Дубровчана упућено деспоту Стевану Лазаревићу. У њему веле Дубровчани ово: „И Шшчо пише господство ти за наше трговце јере за прве господе несу ини трг из Србаља износили разме коже, восак и сирење, а сада носе сребро и злато. Господине деспоте, този је прво било и у дни господина родитеља ви и господства ти а и данас јест по малех трговех, гденосе носи свила и мрчарија продавати, а гдено су славне и велике тргове каконо у Новом Брду и по инех велицех местех господства ти а навзастито ваславни и много честити двор господства ти у Бојих се

! Ст. Новаковић, Годишњица, шШ,, 291. 2 Сербскаи ЛЉтописђ, 18147., ТУ., стр. 55.; Моп. Зегђ., 332.