Godišnjica Nikole Čupića

приносе многе цене велике чисте свите разлике аксамити пандаури хамуже хазден и чисти свилни поставци и велике чисте подставе и бисер. Ти такови тргови не достојет се ни могу плаћати кожами, воском и снрењем разме сребром, златом ш дразем камењем, јер господине деспоте по свету, куде греду наши трговци ишчући теји великоцене потребе, велика бремена сребра и велике савуље дукат носеће тер дају за ње.“' Из овога, се види, да је Ново Брдо било у држави деспота Стевана Лазаревића најважнији трг. На њ су Дубровчани довозили најбоље и најскупоценије ствари и тамо их продавали за сребро и злато, које се вадило у тамошњим рудницима. По овоме споменику изгледа: да су Дубровчани своју робу држали на цени и веома скупо продавали; да су за њу примали злато и сребро и ништа друго; да су се на то жалили људи деспоту Стевану, те се овај нашао побуђен, да пише Дубровчанима и да их упозори, како су у раније време давали свој еспап и за друге ствари. Овај је споменик још и с тога веома значајан, што се из њега јасно види, да је трговина још и тада вођена искључиво разменом.

У Новом Брду у то доба живели су чланови готово свију племићских породица дубровачких било као великовупци, било као власници мајдана.: Највећу власт у томе месту имао је домаћи властелин, који се звао војвода. Тако за време деспота Стевана беше војвода новобрдски неки Петар, на кога се у једном писму жале Дубровчани деспоту Стевану, да им је похватао и повезао неке трговце а њихна имања неправедно одузео, противно старим уговорима, тражећи од деспота, да се пусте сви трговци а одузета имања поврате. Изгледа, да деспот Стеван није задовољио жеље Дубровчана и да су због тога настали прилично затегнути односи, тако, да су Дубровчани почели забрањивати својим људима да походе Ново Брдо. Они су мислили, да тим начином изврше притисак на Стевана, али су се преварили. У једном писму упућеном Дубровчанима деспот им вели:

1 Пуцић, Спом., 1., 95. 2 Сопве. Јтесек, П]е Напдејзагазвеп... стр. 47. 3 Пуцић, Спом., Г., 95.