Godišnjica Nikole Čupića

црвава католичких, које дођоше под власт которског епископа и црква св. Марије у Призрену (5. Мале де Рт1згтед) и црква св. Петра више Призрена (5. Ре зџрга Ризгеп).

Године 1340. дубровачко веће одлучи, да се између дубровачких трговаца, који у Призрену тргују, избере један, који ће се као консул дубровачви бринути о њиховим трговачким интересима.

Да Призрен добије такву трговачку важност много му је помогло, поред његове важности као политичког центра у време најсјајнијег доба наше историје, и његов положај на раскршћу једног врло важног трговачког друма, који је везивао приморје за унутрашњост балканског полуострва и другог мање важнијег, који је ишао из Македоније преко Призрена у Пећ, што ћемо видети кад будемо о путовима говорили. Јиречек мисли, да је на месту данашњег Призрена била римска варош и стација на путу Љеш— Београд, Тћегапда.: Малтебрен тражи ту Приму Јустинијану. Са пронашћу српске државе опао је, ма да није пропао са, свим, и трговачки значај Призрена. Већ године 1433. спомиње се Призрен као налуштено трговачко место а 1455.г. одмах после пада Новог Брда пао је и Призрен у руке Турцима. Ипак и за турске власти Призрен је остао доста знатан град како у политичком тако и у трговачком погледу. У њему је столица паше Призренског санџака.

Остало нам је и новаца из доба српске средњевековне државе са натписом Призрен. Један доказ више о његову ондашњем значају.

На великом дубровачком друму, који се вод Ниша састајао е цариградским, налазиле су се ове две у средњем веку знатне трговачке вароши:

1 Даничић, Речник из књ. стар., Ш., 814. 2 Сопзе. Ј. Јттесек, Гле Напдејвагаззеп... стр. 67.

ГОДИШЊИЦА ХХ 4