Godišnjica Nikole Čupića

302 ТОДИШЊИЦА

„Да Вам сувише не досадимо, нашонизније ћемо Вас замолити само 1ошт, да изволите поклонити озбиљну

лова истога народа. Од постигнуте автокефалности цркве у Србији доиста се користила Србија али је знатно штетовао народ српски. да некадашњу Пећску Патријаршију добивена је автокеФална црква Кнежевине Србије, а остали је народ српски у Турској пуштен на милост и немилост. Нестрпљење да се што пре виде послови у кнежевини у што потпунијем реду оштетило је дубље народне интересе.

„Сад се добро види да је на српској црквеној еманципацији ваљало радити у Цариграду самом више нето у Београду.

„Али ни највећи умови не могу у толикој пророчкој мери да надвисе своје време. А што су српски вођи после Кнеза Милоша са свим сметнули с ума, оно су нашли бугарски вођи, који су почели атитацију за ексархију, и они су у свему тако били добро саветовани, да ни одвајање Бугарске од царства није повело за собом распада раније установљене цркве бугарске, нити је њену област оврњило. И колико се нерадо софијска политика покорава жељама париградским, владике пеле Бугарске радо следују црквеној управи из Цариграда, нити икад страхују да се отуда што не учини против интереса бугарских !«

Ну Милојевић је од 1869 године, при свем том што нас је време претекло, покушавао да распали духове за обнављање Пећске Патријаршије у облику Пећске Архиепископије под Цариградском Патријаршијом, а да се старе српске епископије придаду тој новој будућој Пећској Архиепископији.

У том смислу, мени је лично познато, он је 1874 год. написао (концептовао) више писама и молаба. Те су молбе преписиване, а неке и потписиване, али сумњам да су све те молбе допрле до Цариграда и Патријарха. Оне су биле претеране, те по томе и нео-_ стварљиве, јер је по њима остала само Солунска и Цариградска Епархија ван те будуће Пећске Архиепископије! Такву једну молбу у копији од стране шећске општине нашао сам на Фанару 1892 године. У првој тачки те молбе каже се овако: „Да постави (Патријарх цариградски) дојакошњег Митрополита Призренског Господина Мелентија за Архијетпископа Пећског у Пећи, као свота заступника.“