Godišnjica Nikole Čupića

318 ГОДИШЊИЦА

као нешто, без чега не може бити добар наставник. „Његова чистоћа и уредност биле су

за углед и подражавање. И поред свега, тога што се омладина онда одушевљавала „Уништењем Естетике“, сви бољи ђаци волели су да се облаче и да се чешљају као он. И већина му је подражавала и нехотице и у ходу и у говору.

» Оно његово светло и чисто лицем цела појава, она пажљиво ишчешљана коса и чистоћа одела; она пажљивост, окретност и уљудност, а при том строгост и правичност — све је то било за подражавање. И ако је ондашња омладина волела оригиналност и презирала ауторитете, опет је већина и нехотице била занесена Стевиним радом, те му је и нехотице толико подражавала, да се и по говору и по држању могло познати, ко је ђак Учитељске Школе«“.'

Благо учитељу чији се ђаци с њиме растају с оваким заветом: „До последњега нам часа дух његов крепиће нас у вредноћи, тачности, искрености, истрајности, поштењу, правичности и патриотизму, јер су све те врлине кра-

У = г 7 силе живот пок. Стеве«“. 1 Учитељ, св. за окт. 1902. 2 Учитељски Весник бр. 28. и 24.