Godišnjica Nikole Čupića

из ПРЕСПЕ 255

На ово је лако одговорити. Ако не по селима, оно у варошици Ресну има неколико грчких кућа; али Грци ретко кад приређују ову свечаност, па још и непотпуно.

Дакле, више је но вероватно да су га ти Грци примили од Срба, а не ови од њих, и да је то стари српски обичај који је у поменутом крају највише сачувао своје митолошке особине.

ж ж ж

То је био опис Иванке п појединих обреда око ње, тј. њенога култа.

А сад ћемо изнети нешто независно од ње, али опет у вези с овим дапом.

Рано у зору опреме се многи људи, жене, деца, па оду код „Плоча“, место скоро сат далеко од варошице, а у близиви Ресанских винограда. Тамо је тога дана „панађур“ — вашар. Ту долазе, као на сваки вашар и продавци различитих ситница, воћа итд.

Који уграбе те први дођу имају шта видети. Јер за мало, нарочито кад сунце огране, стану са свију страна допирати заносне песме као да их хиљаде грла певају. Сва околина одјекује и у том тренутку овлада као нека свечаност, На лицу присутних изражено је велико усхићење, а свачије очи гледају некуд у жбуње или усеве, где се пут губи и откуда песма допире. И на један пут почну са свију страна излазити групе сељака и сељанака — овде долазе и сеоске девојке, а за варошке смо већ казали да је „срамота да обдан иду онамо где има много света“. ;

Сви иду у строју, а пред сваком групом иде гајдаш искићен цвећем као и остали, те се све прелива у шаренилу: од млечне белине кошуља и тамија младих сељанака; од сукненог извезеног зубуна и шареног екутника, до одеће и црвених Ффесова сељачких.