Godišnjica Nikole Čupića

258 ГОДИШЊИЦА

Али на жалост, јака навала бугарске пропаганде потискује сваким даном српске народне песме дивне и по садржини, и по гласу, а њихово место заузимају бугарске, тако да оне постају све ређе и ређе.

Карактеристично је то, што народ воли да слуша и прима туђе песме, ма да их не разуме, и баш за то што их не разуме и што му се чине чудновате. И сваки се сматра за срећна, ако може да такву песму научи и изазове дивљење своје околине. Оне производе исти утисак, као и пеливанске продукције — да се тако изразимо — а народ у томе ужива.

То је штетна црта, која помаже ширењу туђих песама на рачун домаћих.

Али нећемо се сада у то упуштати, већ да довршимо оно што смо почели, па ћемо другом приликом рећи коју више и о томе.

Кад је већ доста песама отпевано, похватају се у коло, опет у почетку свака група за се. И сама је игра као и мелодија песама врло компликована, тешка, али лепа. Најзад се сва кола помешају, гајдаши се иескупе на једно место, па удесе исто оро да ваздух јечи.

Кад се уморе, настаје одмор, па опет песма и опет коло, све тако, док подне превали. Онда се раздвоје, отпевају још по коју, па се опросте, пожелевши једни другима добро виђење до године.

С гајдашем на челу, као што су и дошли, као ките шарена цвећа, опет уз песму и свирку, стану лагано измицати свак на своју страну, док не утону у шибље и жито и оду својим кућама.

3. Десет извора и народно предање о њина Поред многих празноверица без икаква повода, има у нашем народу и таквих веровања, која су у толико празноверице, што је права истина везана за по-