Godišnjica Nikole Čupića

266 ГОДИШЊИЦА

која очекују правилно решење тек из проучавања суседа и узајамности с њима Какве ли ћемо резултате добити кад испитамо њихов језик, књижевност, живот, обичаје, предања, историјске споменике итд.2 Није могућно да ту не леже сахрањене силне научне истине. Није могућно да се из тога неће ништа сазнати. Није могућно да поређење и упоредно проучавање неће дати никаквих резултата, јер с народима с којима смо у суседству не живимо тако на близу од јуче већ столећима. Ван сумње је и приговора да је за то време сваки народ утиснуо по нечега свога на суседа. У друштву су људском такве појаве неминевне.

Ми више знамо о Французима и Русима но о онима што су уз нас, на чији се плот наш плот наслања, из чије баште цветни прах прелеће у нату башту и обратно те тиме ствара блискост и везе које су неминовне и које се у науди не смеју пренебрећи, ако се жели свему наћи прави узрок и допрети до извора свакој појави.

На жалост и нимало не нама на похвалу ми о многим суседима сазнајемо из туђих далеких литература, које не везују, поред општих научних, још и интереси, који су специјални за српску науку. Отуда је оно што отуда сазнајемо недовољно за нас. Нама је потребно много што шта и дубље и детаљније.

Имајући ово у виду, ја сам се трудио колико сам могао, да из суседства забележим, што би нам могло бити од користи, те ми се на тај начин накупило нешто бележака.

Од тога сам издвојио једну прегрши у Годишњици књ. ХХГ, стр. 221.—288. паписао белешку самртни обичаји у Турака, наводећи томе као разлог ово: „Већ сам Факат, што су Турци над нама не годинама већ вековима владали, довољан је, па да свакоме буде јасно да њихов живот није остао без утицаја на наш. Ма и овла-