Godišnjica Nikole Čupića

из ТУРСКЕ ФОКЛОРЕ

| > | 53 | ел

с друге стране стоји распрострт по један ћилим на који баца новац свак ко изађе из џамије. С једнога ћилима узима новац мујезин а са другога имам (оџа). То је њихов бакшиш. Пред џамијом стоји још и сиротиња, којој свако удељује милостињу. Одатле иду Турци па на гробовима пале мртвима за душу лојане свеће и читају Ма син. Полазећи с гробова рекну: Алаг ратмет ејлсн ! (Нека му Алах да покоја). С гробља свак иде кући. Чим ко дође кући одмах честита Бајрам речима: Бајрам/н мибарећ, олсун! (Нека је срећан бајрам!) На што се одговара: Алаж рази олсун! (Нека Бог пристане !). Млађи тада честитају старијима празник и љубе их у руку. Иза овога сви пију кафу, часте се и седају за ручак и ако је врло рано, јер се ништа не једе док се из џамије не изађе.

Кад се изађе из џамије сифирџије“) зађу по кућама те честитају Бајрам, певајући, за што им се даје бакшиш. Они узму мотку па јој на врху метну Фењер или дрвену јабуку коју уваљају у варак, а око мотке прикаче неколико обруча. Бакшиш им се даје или у новцу или у стварима: марамама, пешкирима, платну, које они вешају по оним обручима око мотке.

„После ручка иду деца по комшилуку, па старијима честитају Бајрам, љубећи их у руке, а ови им дају бакшиша у новцу.

Сиротиња после ручка иде те ради или седи у дућану.“)

1) Шта су то сиФирџије види код белешке Рамазан. Сифирџије и сад певају оне исте песме које и о Рамазану, само што где треба у место Рамазан у песми рекну Бајрам.

#) Турци о својим празницима раде, јер веле да им заков каже: „Клањај Бајрам, па слободно отвори радњу. Жене пак о празницима не раде ништа, сем што кувају ручак.

18“