Godišnjica Nikole Čupića

из ТУРСКЕ ФОКЛОРЕ 277

, Курбан-бајрам.

Курбан-бајрам се празнује шест дана и то од првог до шестог дана месеца Зилхиџе.

За време Курбан-бајрама ради се оно исто што се ради и о Шећер-бајраму. Исто се онако устаје, иде у џамију, клања итд. с тим додатком што се првога дана пошто се изађе из џамије каже још и курдбан.

Курбан је ован, обично црне длаке, ако не би било таквог; овна, онда може бити и другојачије боје длаке. Чим домаћин дође из џамије кући, отклања намаз, окрене се к југу, очита молитву коју зна и рекне: Бис миљам ! (Боже помози), па закоље овна. За тим дође касапин, те овна одере. Домаћин треба овна само да закоље, а остало може вршити и други, а тек ако у кући не би било домаћина, онда се зове ко из комшилука или касапин те он овна и закоље и уреди. Утробу, главу и ноге закопа, домаћин у земљу, а остало дели сиротињи. По правилу од овна не би требало ништа да се оставља за кућу, али остављају и себи по нешто. Кожа се даје лајсиромашнијем човеку или жени из комтилука.

После овога се руча и врши оно исто што и о Шећер-бајраму.

Осталих пет дана празнују се исто тако, само се не клања бајрам и не коље курбан.

Жене исто онако као и после Шећер-бајрама имају својих 5—6 дана, кад праве посете и кад се часте, п који се такође зову карилер-бајрами.

Причају да је Курбан-бајрам остао због овога: Азрети Ибрахим (Аврам) није имао деце, па се непрестано Богу молио да му да дете које ће Богу принети на жртву (курбан), Бог му услиша молитву и подари му једног сина коме Ибрахим надене име Исхак. Кад Исхак одрасте Ибрахим намисли да испуни завет према