Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА [43 влачила на оно мјесто. О овоме је увјерен сваки пчелар, а д-р Бутел-Репен лијепо ово испоређује с биљкама те вели: Биљка хелијотропски или хемотропски неће никад реагирати, ако више „дотична“ драж на њу не утјече. Дакле пчела није КеПехшазећп-а, као што би хтио Герстунго да је, него она има и своје памћење, те се сјећа онога, што је јуче било. Да је ту највиша интелигенција за леђи пчела, која пчелом управља, онда је не би вукла онамо, гдје нема ништа за њу, не би је вукла 'напразно. Кад престане драж, која привлачи пчелу, не би требало ни пчела онамо да нагиње као и биљка што не реагира, кад престане

драж, која је на њу утјецала. Јасно је дакле да пчела

има своје памћење и да се сјећа добро онога мјеста, гдје је јуче била.

12.) Пчеле младе послије петнаест, шеснаест дана, како су се излегле, излијећу из кошнице на игру и онда пред кошницом својом лете горе и доље, напријед и натраг увијек окренуте с главом ка својој кошници. Пошто су тако добро уочиле своју кошницу, праве све веће ивеће округе у лећењу, те напошљетку одлете на пашу. Ово зна Ђерзон, ово зна и БутелРепен |), ово знају и сви пчелари, а знају и то да маторе пчеле, које већ добро познају своју кошницу, да с паше улијећу у лето као муња. Све нам ово показује, да се пчеле прво оријентирају гдје им је кошница и не ће, кад први пут излијећу из кошнице, одмах у правцу на пашу без обзира одлетјети, него ће је дуго посматрати док је добро не уоче. Ово је јасно, да пчела може њешто научити и мора научити, јер да је њој за леђи она највиша интелигенција, она се не би требала толико обазирати на своју кошницу и летјети горе и доље пред њом, док је добро не уочи, него би као муња одмах први пут излетјела, бев обзира, на пашу, па би ипак при повратку морала погодити своју кошницу.

13.) Пчеле граде саће по инстинкту како пчелиње ћелице тако и трутовске. Пред ројидбу граде и ма-

ђ) Ово зна и Др. Денхоф: Гле Вјепеп Лешипст одет Фе Плеглопзеће Тћеопе ппа Ргахја. Егађег Вапа стр. 389.