Godišnjica Nikole Čupića

144 ПАБИРЧЕЊЕ ПО КЊИЗИ ПРОФ. Д-Р БИХНЕРА

тичњаке, из којих ће се, кад матица залеже у њих оплођена јаја, излећи матице. То све чине пчеле по инстинкту и матица, као што знамо, носи јаја оплођена и неоплођена све по инстинкту. Матица дакле, кад иде све нормалним путем у кошници, залеже оплођено јаје у матичњак, али кад матица није залегла у матичњак, па је међу тијем умрла, пчеле ће брзо опазити да им нема матице, и тужиће за њом одајућн тужан глас, па ће се послије сабрати и изводиће матичњаке од ћелица пчелињих, у којима је залежено јаје, или је у њима млад пчелињи црв, те ће тај. црв хранити млијечем и извешће из њега матицу. Тај ток није природан, али су га пчеле ипак извеле кад је кошница дошла у ненормално стање. Пчеле су дакле ипак извеле матицу. Знају дакле да се довију и извуку из овога ненормалнога стања. Видимо дакле да пчеле стичу искуства преко својих чула, да за њиховим чулима не стоји највиша интелигенција, те да нијесу просте Кећехтазећп-е.

14.) Пчела одлети на пашу и долети натраг у кошницу за 1'/, минут прејуривши 300 метара. Али не долети за то вријеме свака пчела натраг у своју кошницу. Њекој треба да долети натраг 2'/, минута, а њекој 3'/, минута. Да прелети 400 метра '), треба њекој пчели 5 минута, њекој 7 минута, а њекој 10 минута. Да прелети 650 м. треба њекој пчели 4"/, минута, њекој 5 /, минута, њекој 7'/,, њекој 10'/, минута. Из овога се види, да једна пчела брже сабере нектара и цвјетнога прашка од друге, а трећој још дуже времена треба док сабере нектара и цвјетнога прашка са исте даљине, са које је и прва и друга пчела сабирала. Из тога се такође види, да би све пчеле морале долетјети с паше у исто вријеме, кад би за њима стајала „највиша интелигенција.“ 15. Пчела кад први пут излети из кошнице (као што је напријед споменутој, она прво лети пред својом кошницом спуштајући се у лету доље и дижући се горе, а увијек лицем окренута кошници својој, из које.

5) Вид. Вишге]-Ееереп: Зша Фе Вепеп ВеПехтазећтеп 2 стр. 36.