Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 145

је излетјела. Прво јој је дакле да уочи добро кошницу, како би је при повратку могла погодити. Да „највиша

_ интелигенција“ стоји за њом, не би морала уочавати

своју кошницу, него би као муња из ње излетјела и с паше у њу улетјела. Али ми видимо да пчела прво посматра своју кошницу, па онда тек од ње одлијеће. Пчела се дакле мора оријентирати и онда памти своје мјесто, с којега је излетјела.

16. Узмимо из једне кошнице једну прегршт младих пчела, које још нијесу излијетале напоље, па их бацимо близу кошнице њихове, не ће ни једна погодити кошнице, из које смо их узели. Како ту није „највиша интелигенција“, која стоји пчелама за леђи и њима управља, увела те младе пчеле у њихову кошницу % Зашто нијесу те младе пчеле погодиле своју кошницу # За то, што нијесу никад излијетале напоље, те се- нијесу ни оријентирале гдје им је кошница и како им изгледа кошница.

А узмимо напротив једну прегршт пчела маторих из једне кошнице, па их бацимо здраво далеко од њихове кошнице, све ће се те пчеле повратити натраг у своју кошницу. Не видимо ли овдје јасно, да пчеле имају памћење за своје мјесто и да је заиста чудновато од онијех, који их сматрају за згоћашите КеПехтазећт-е. 17. Пчелари, кад хоће да споје два роја, опију пчеле бовистом, па их онда споје. Пчеле се онесвијесте и кад дођу к себи, оне су сасвијем заборавиле мјеста својих кошница, те сад излијећући из заједничке кошнице пред њом прво горе, доље облијећу, док добро не уоче своју нову кошницу и онда се упуте на пашу. Из овога се види јасно да пчеле уче, иначе би требало, да их је „највиша интелигенција“ одвела на њихова стара мјеста. Оне су заборавиле своја стара мјеста и кад су се освијестиле, оне су морале наново учити, посматрати и уочавати своју нову кошницу, да

Е-. не би при повратку с паше залутале у другу страну

РУЗР „ЈУ У

кошницу. Јасно се дакле види из овога, да пчеле нијесу просте машине него да уче и да су кадре њешто

"научити.

ГОДИШЊИЦА 10