Godišnjica Nikole Čupića

152 ПАБИРЧЕЊЕ ПО КЊИЗИ ПРОФ. Д-Р БИХНЕРА

зиди се како пчеле знају с успјехом у разним приликама све да удесе“. 6

Тако пише Бихнер, али тако природњак не смије писати. Прави природњак мора тражити узрок зашто

тако бива у животу пчелињем. Природњак не смије

казати да трутови у друштву пчелињем имају некорисну „улогу“. Он не смије казати да би довољан био и један трут у кошници, него мора гледати да разјасни зашто у кошници има трутова до четири, пет стотина. Бихнер дакле хоће да поправља саму природу, али се он вара у рачуну, јер све што је у природи, то је дивно уређено. Природа се гади од инцеста, зато је и удешено да се матица ван кошнице у ваздуху спарујеи оплођава. Позната је ствар да је укрштај велика благодет и код људи и оплођавање сродничке крви повлачи за собом тјелесну и умну кржљавост. Матица се дакле не спарује у кошници, јер би спаривањем сродничке крви наступила тјелесна кржљавост код пчела, а тијем и пропаст заједнице пчелиње. Природа,

је избјегла то, те се матице спарују у ваздуху ван.

кошнице и да би се матице сигурно спариле и оплодиле, била је природа издашна у трутовима. Да би се дакле матица сигурније спарала и оплодила, природа је одредила да има више трутова у кошници, од +00 до 500. А да се не би сродничка крв спаривала и оплођавала, наредила је природа, да се матице спарују ван кошнице у ваздуху. Кад млада матица излети напоље из кошиице, трутови из њене кошнице, који су напољу на игри, и не опазе је, него трутови из других кошница, који играју пред летом, спазе је и појуре за њом, па који је најсрећнији, тај се спари с њоме и оплоди је. Може ме ко запитати како се то може знати, да се матица спарује већином с трутовима из других кошница7; Може ко помислити да је то немогуће знати. Али ево ми ћемо показати да се то потпуно зна. Ко има на својем пчелињаку осим наше расе пчела и талијанску расу, он ће се брзо увјерити да ће талијанске матице већином бити спарене с трутовима наше расе, а опет матице наше расе бити спарене с трутовима талијанске расе'), премда би тре-

') Из такога спаривања и оплођавања излазе бастарди, а по бастардима

се види јасно оно, што горе тврдимо.