Godišnjica Nikole Čupića

ПИ и Ала оса о а ан ани

ГОДИШЊИЦА 153

бало да трутови прије опазе своју матицу кад излијеће на спаривање. По свој прилици да трутови не осјете своје матице по мирису, јер су с њоме једнако у кошници, а мирис страних матица утјече јаче на трутове. Доста то да се зна да је у цијелој природи укрштај закон природни. И не само код животиња, него и код биљака је укрштај закон природни. Природа је могла удесити, да се матица спарује и у кошници и онда би доста био и један трут — као што бп хтио Бихнер. И кад би се матица спаривала у кошници, избјегло би се толико опасности, јер кад је матица ван кошнице на спаривању, онда је изложена, да је не ће каква птица појести, да је неће напрасна, бура у воду какву бацити и т. д, па ипак није природа на то гледала, јер је поставила укрштај за закон природни. Њој нијесу све те опасности ништа спрам укрштаја. Укрштајем се долази до све боље и здравије расе, а инцест води пропасти. Бихнер би хтио да коригује природу, а то чини за то, што је није схватио, што је није разумио.

Даље Бихнер каже како трутови проводе пријатан живот до августа у сластима и сваком задовољству, али будући да они не раде ништа него само ждеру, то их пчеле у августу потуку, јер су свјесне да би трутови били преко зиме од штете држећп се онога: ко не ради не треба ни да једе и т. д. Како је опет то схваћање трутова криво, које не приличи ни једном природњаку. Нијесу трутови лијенштине, нијесу они ждероње, него они с матицом и пчелама сачињавају цјелину, организам. Без њих не би могло ни друштво опстати. Они су у пчелињем друштву, у пчелином организму тако исто важни органи, удови као што суи

·" пчеле и матица. Они с матицом и пчелама чине ор-

ганизам. Једно без другога не могу опстати. Као што матица не може сама живјети, него је пчеле хране млијечем, тако исто и трутови не могу сами живјети, него их хране пчеле млијечем. Кад се стане послије зиме природа будити и биљке почну своје чашице напуњене нектаром пружати, почиње се и живот пчелињи

_будити и развијати. Пчела је за биљку привезана и

како се биљке све већма и већма развијају, тако се