Godišnjica Nikole Čupića

154 ПАБИРЧЕЊЕ по КЊИЗИ ПРОФ. Д-Р БИХНЕРА

и живот пчелињи све већма и већма развија. С биљ-

кама се диже и спушта и живот пчелињи. Кад се да-

кле биљке почну све већма развијати, онда почиње и живот пчелињи све бујнији и бујнији бивати. Биљке пружају нектар и цвјетни прах пчели, која отуда ствара у својем желудцу млијеч. Млијечем хране матицу, који утјече на јајњак. Што се матица боље хранп млијечем, тијем она све више носи јаја. Пчеле дакле изазивају

матицу на ношење јаја хранећи је млијечем. Племе-

нита храна млијеч утјече на јајњак и матица ноби само оплођена јаја, јер треба друштва, треба пчела радилица. Природа изазива пчелу на рад, да сабира медљани сок (нектар) и цвјетни прашак. Пчеле једу медљани сок и цвјетни прашак не само колико им је потребно за одржање тијела, него једу и више (храна за продукцију). Тијем сувишком хране пчеле црв, матицу и трутове. Тај млијеч утјече на јајњак матице, која мора онда да носи јаја, и што је природа бујнија, то и пчеле стварају све више млијеча, који морају пчеле да дају матици и који онда утјече на њене јајњаке да све јаче носи јаја. До маја се месеца већ њена сјемењача, |гесербасшишт 5етиа) уморила, која треба да се мало одмара') и за то вријеме носи матица неоплођена јаја, из којих постају трутови. Од сувишка млијеча хране пчеле и трутовски црв. Док је природа бујна, дотле и пчеле имају хране за продукцију, имају млијеча, а кад се природа почне клонити својему заходу, кад биљке почну ударати натраг, почне и млијеча мање бивати у пчела. Сад пчеле морају тај млијеч на свршетку употријебити на црв пчелињи. Природа је све неиздашнија и пчеле немају више млијеча да би и трутовима могле давати. Трутови пру-

жају своје рилице пчелама, али пчеле немају шта да. им даду. Каква ће бити отуда пошљедица2 Будући да.

је млијеч храна, која ствара тијело и без којега не могу живјети трутови ни два дана, а о самом меду не могу живјети, јер је мед храна, која само потпомаже дисање и ствара топлину, то ће бити пошљедица томе,

сјемењаче, а јаје, из којега постаје трут, није оплођено (партеногенеза), зато кад матица носи јаја трутовска сјемењача се одмара.

') Јаје, из којега пчела постаје, оплођено је сјеменом трутовским из.