Godišnjica Nikole Čupića

|64 ПАБИРЧЕЊЕ ПС КЊИЗИ ПРОФ. Д-Р БИХНЕРА

дити (а на то је тјера нагон природни) тако и толико да се за шест недјеља од рада сва искрза, умре и ишчезне. Така нам је пчела и така мора бити оному, који је пчелу посматрао, те који зна као што треба бијологију пчеле. | сан АЕ

Ја бих могао још превртати књигу Бихнерову и

могао бих из ње погрјешака изнијети, али је доста и ово што сам изнио, да покажем како је нетачно знање

Бихнерово о пчели. Бихнер није заронио дубоко у жи-

вот пчелињи и да је он скроз и скроз проникао у живот пчелињи и да је заиста схватио пчелу онако каква је, онда би морао признати да пчела ради све по инстинкту, док је у заједеици, а не по својој вољи. Ако

се и код које животиње може видјети инстинкат, онда

се може видјети без сваке сумње код пчела. Да је Бихнер изучио добро живот пчелињи (као што није), онда не би смио избрисати инстинкат из својега рјечника.

Напошљетку морам споменути да се толико и не чудим Бихнеру, који није био стручњак о инсектима, али се чудим Др. Витусу Граберу, професору Зоологије у Универзитету у Черновицама, који је написао врло лијепо три књиге о инсектима и који је у томе стручњак, па је ипак пишући о пчели толико се пута спотакао да нас оно што је написао о пчели не задовољава. Нас би далеко одвело, кад бисмо и о Граберовој Ењизи говорили и то о оном одсјеку, гдје се говори о пчели, а није нам ни намјера овдје да критикујемо поједина дјела, која су писана о ичели, али ћемо ипак овдје од чуда навести само једно мјесто из Граберове књиге, гдје се говори о пчели. Грабер говори шта бива, кад се врати матица са својега спаривања овако:

„Одмах послије оплођења матица улети у кошницу, гдје јој се поклоне све пчеле. Трутови се пак врате од чести у дефективном стању, многи и без крила, те их сад пчеле као некорисне чланове државе изгонеи потуку зацијело на заповијест краљице (матице), јер у безмацима не изгањају трутове из кошнице“«“.

Не чудим се Бихнеру, што је погрјешно писао о

пчели, али се чудим Витусу Граберу, који је стручњак, _

| |