Godišnjica Nikole Čupića

а ПИ

“ .

РРА МУ 7

Е ·

ГОДИШЊИЦА [79

Из овога види се, да су међе Сочанице захватале врло велики простор, допирући до Копривнице, Пилатовице, Пролупљеника и Шаторице тако, да је цео слив Сочанске Реке био у границама њеним и нешто више. У изворном свом крају „Сочанска Река“ између Лозна и Борчана зове се „Бојетинска Река“. На овоме

простору, у некадашњим међама Сочанице, налазимо

још три села, не рачунајући Борчане, а то су: Лозно, Јарково и Мошинце, за која хрисовуља не зна, што вначи да их тада није ни било. О постанку ових села немамо, на жалост, никаквих података; али за Лозно могло би се нагађати да се је развило доцније из оних „Јаћимових Катуништа“ што се помињу у хрисовуљи. „Бојетинска Река“ данас припада Борчану.

Пошто смо овако прегледали старе и данашње међе Копорића, Граничана, Добраве и Сочанице, на реду би било да изближе разгледамо границе и осталих села, тим пре, што би њихове међе, када бисмо их могли потпуно васпоставити, нарочито с јужне стране, показале на том крају најтачније границе старе области или жупе Горњег Ибра. Мени је и овде донекле пошло за руком

да васпоставим више главнијих тачака, којима су с

те стране обележене међе у хрисовуљи. Тако међа је ишла изнад данашње Митро:ице од прилике на КЕ сах. „како се стао потоци на гуштавици“ — данас село Гушаве забележено на аустријској ђенералштабној карти јамачно погрешно, »и шт тоуд прбко оу дЂђлђБ и по дђблоу за видомирике — село недалеко од Звечана (има га на карти), за тиму мед не потокђ“ и „оу голо брдо“ — обоје су и сада међа између Колашина. и митровачке нахије; додирујући међе Кошутова (има га на карти) излазило је на „бЂђле водице“ — данас Беле Воде, од којих настаје Дреница; „кб госпождинћ цркви“ — има више црквина, те не знам која је од њих. „Обрадов брод“ ишчезао је, а Градиште биће, по свој прилици, данашња Градина близу села Угљара; шрашцњ данас село Орашак у Колашину; по врохоу оу гребле и шт греблђ по дђлоу шбр'хБ воикова дола“ — данас Гребенова и Војиковиће близу једно до дру-

' Види Глас Академије Наука ХХГУ о постанку села. 12»