Godišnjica Nikole Čupića

180 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

гога. Гребенова и Војиковиће су у новопазарској на--

хији, а у близини њиховој има црквина недалеко од

старога града Јелеча. Јамачно, по Спасовој цркви добио -_

је своје име онај плато испод Јелеча, те се данас зове

„Спасојевица“. Војимислиће је село у митровачкој нахији, а Шиповик планина, премда има и село Шипача;

Прђелопђ — држим да ће бити — данашње Пресло

на путу идући од Војимислића за Нови Пазар. Планиница село са црквином, тако исто и Кашаљ од Кола-

шина. два сахата удаљено. Даље постоје и остале међе:

Златни Камен, Лескова Вода — сада Лескова Глава,“

Паваштица, Добро Брдо итд.

Ове границе села Горњег Ибра какве нам светостефанска хрисовуља показује, можемо допунити из садашњег доба међама колашинским; и занимљиво је да се подударају тачно са старим међама које нам је обележио још краљ Милутин. Ако узмемо на ум списак села која данас припадају Колашину, онда ћемо видети ла Колашин не почиње одмах од садашње Митровице

него од прилике на 1'/,—9 сахата, пошто се путује уз.

Ибар, долази се у прво колашинско село Угљаре. Крајња села од Колашина, која сада по административној турској подели не спадају у данашњу кнежину Колашина, али се ипак по природи самога земљишта и по мишљењу народа онога краја од старине рачунају и при-

брајају у Колашин, јесу: Јагњеница (на аустријској“

ђенералштабној карти Јагла), Прелез, Кобиља Глава, Војимислиће, Врба, Кијевце и Зечевиће — сва скороу једној линији идући Рогозну.' Кад упоредимо садашње међе ових села с онима напред што их показасмо,

онда налазимо скоро исту линију коју мало пре обележисмо по светостефанској хрисовуљи. До овакога

закључка само на основи других историјских података, дошао је и Ст. Новаковић у својој студији пре. 24 године (види Годишњицу | страна 175—176)'.

И на десној страни Ибра, нарочито у сливу притоке му Бистрице, забележена имена старих међа очузана су готово сва до данас; али ја нисам имао мо-

1! За списак села у Колашину и за многе податке и објашњења на овој страни дугујем највише захвалности г. проти Вукаилу Божовићу, кнезу кола-

шинском и његову сину г. Глигорију. сада свршеном студенту дух. академије.

ји аса гони а у до С“ "ага