Godišnjica Nikole Čupića

182 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

Шаљи данас су чисто арнаутска; ма да у неколико села има и по гдекоја кућа српска. До 1878. године

на овој страни беше најееверније арнаутско село Це-

рања, недалеко од Сочанице. После рата, када се Срби иселише у новоослобођене крајеве, они се помакоше још више на север, и заузеше српска напуштена села до саме наше границе.

И на овој страни именована свела и њихове обележене међе у хрисовуљи јасно сведоче: да се у Горњи Ибар рачунала цела данашња Шаља. С истока и запода граница му је била водомеђа. Остаје нам још да видимо: докле се простираше на север Ст. Новаковић у Годишњици [ страна 174. вели: „Тако је садашњи нали јошанички срез умножен дблом старога Горњега Ибра, који је у наше границе ушао, мислим од предела реке Јошанице на више«. Ну опо мишљење не може се данас усвојити као тачно, јер стоји очигледно у опреци са свима сада познатим историјским Фактима која му се противе; и на основу тих Факата ја држим да међа Горњег Ибра у средњем веку није допирала до Јошанице и њених предела, него је била негде јужније. Ево за то несумњивих доказа: За краља Милутина и архијепископа Никодима, (око 1317—1320) била су два епископа за Ибар, један са седиштем у манастиру Св. Николе, у Кончулу“ — данашња Никољача на левој обали Ибра, а други у манастиру бањском, близу Зве-

чана и Митровице. За звечанску (бањску) и кончулску.

епископију Ружичић Никанор у историји српске цркве стр. 266. каже да су постојале обе од 1300—1310. године. Па да ли би имало потребе да у једној епархији оба Ибра“ седе у исто време два епископа 2 Свакојако, то није могло бити нити је имало потребе ва то, него је сваки седео у својој епархији. Када је,

у то доба, по одласку у Св. Гору бањског епископа.

' И. Руварац Гласник ХБУП стр. 216. О кончулској епархији уверавамо се још из једнога записа на минеју за Фебруар, који је штампан у Паризу, у Мартинова ћирилицом, а који је преписан и у својој другој књизи (стр. 285.) издао Дучић. Тај запис писао је српски калуђер Никодим у манастиру Кончулу храму св. Николе. Запис није старији од ХЛУ или ХУ века вели Дучић.

2 Даничића Рјечник из књижев,. старина српских стр. 388. Мопштепга

ЕРХХХШ у хрисовуљи жичкој; Споменик ТУ.

3 ау . МЕ Ма :М У КУ о а о ОР о АЈ Ат пива а таи ба и пољ! ар