Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 183

Данила, потоњег архијепископа Данила П, укинуо краљ Милутин бањску епископију, и власт њену пренео на рашког епискога, тада се изрично помиње област духовна у Горњем Ибру и епископ бањски, а о кончул-

ском епископу ништа се не говори. Према томе рези-

денција кончулскога епископа није била у области друге епархије, нити је била баш на самој међи епархије, а могла је бити на 1—3 сахата удаљена од друге области. У повељи студеничкој и жичкој нигде се не спомиње „доњи“ него само Ибар; за манастир кончулски каже се такође „и оу Иброу светаго Николоу“; а сам краљ Милутин разликује већ и двоји „Село оу пброу попа Срвга Трђскав'цњ“ од осталих села која припадају Горњем Ибру. Тако исто и у повељи краља Стевана Дечанског, од 1327. г., вели се: „Приложи

кралство МИ, прђчтоћ стоуденичкои, село Мринњ на иброу“.“ А ово је несумњив доказ да Јариње није спадало у Горњи Ибар, него је припадало „Ибру“ — те отуда излазило би да је оно било најјужнија тачка области Ибра, а од Јариња настајао је Горњи Ибар, који спада још село Исево и Гувниште. То би била и данас природна граница између оба Ибра. Горњи Ибар с југа затварао је пи бранио стари град Звечан, а у унутрашњости имао је некада утврђено средиште град Галич, чије се развалине и сада добро познају у Сочаници, ма да их народ тамошњи зове данас двојако: „Грајановим градом“ и „Чивутаном“ — чивутским градом.“ Да је Јариње, доиста, било најјужнија тачка у Ибру, имамо једну драгоцену потврду из прве деценије ХМ века. Тако Стеван Лазаревић одузео је, због неверства, баштину Обраду Драгојловићу што имаше у Ибру и на њој цркву Св. Богородице са овим селима и засељима: селш К3канђ, заселбкђ м5 Чајетина ; село Шипљчбни, заселбкђ м8 Новосели; селш Присшиникђњ и

РА „ибластђ доухов'наа да зет ивпископоу раш'комоу по Иброу гортемоу. Споменик Ш стр. 9.

2 Споменик ПГ стр. 130. 3 Аврамовић Описанин Древ. Србски стр. 41. 40 граду Галичу биће говора доцније.