Godišnjica Nikole Čupića

214 СРПСКА НАРОДНА ЛИРИКА

ност. — Ове сам назоре своје изложио и развијао приликом када сам опширније расправљао о варијантима српских народних песама — у Годишњици Н. Чупића ХУШ. Разгледање варијаната у области народне лирике потврђује те назоре који су се поглавито тицали епских песама. —

Доста је говорено о томе како је наша народна епика у деветнаестом веку, у коме се највише и прославила, стала нагло опадати. То што је утврђено за епску важи и. за лирску поезију. Да ли тачно или можда и не — нађени су узроци који су изазвали нагли пад епике. Они се без сумње могу навести као узроци клонулости и лирске поезије. А то ипак не би морало бити тачно. Нестанак је задруга могао умалити интерес за чување старих касб и импулс за стварање нових песама епских. Али ни по чему личност, која нестанком старог живота ступа на површину, није морала, зато, изгубити смисао за ону поезију која се управо и бави личношћу — душом и срцем, и која би имала баш тада да отпочне нагли полет. Из неких оправданих, узрока тога ипак није било, и народна се лирика рушила упоредо с епском поезијом. Што је пак, данас она опет боља од епике, има се захвалити краткоћи песама које се, крај свих невоља за песму, ипак могу лакше упамтити.

Утичући на књижевну поезију, народна је лирика с тим својим утицајем кулминовала у поезији Јована Илића — али говор о таком утицају њезину не може бити предмет овога прилога. И обрнуто: запажен је у новије доба, мало утешан Факат како се народна, лирика губи испред лоших књижевних песама које се равним начинима уносе у народ.

Нема сумње да бе и поред свега тога с времена, на време јави по каква нова лирска песма, чија вредност мора бити минијатурна. „леенске се пјесме писаше Вук још 1823. године — данас слабо спјевавају, осим што ђевојке кашто припијевају момчадма пи момчад ђевојкама.“ Он је тада држао да ће од свих песама тадашњега зборника његова најновија бити ова песма: