Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 917

пажњу како у једној истој песми има кад што стихова двојаких, а има и неправилних стихова који „немају друштва“.

Овај би се кратки реферат о Вукову испитивању пре осамдесет и више година могао сада продужити изношењем нових примера који би те резултате поново утврђивали, а сразмера би, у главном, остала, иста или бар приближна. Али тај навод није овде потребан, у толико пре што изучавање наше народне метрике уопште, коме су послу посветили добар део свога времена проф. Л. Зима и проф. П. Будмани, обухвата и стихове лирских песама.

Формација лирскога стиха бива у главном као и код стиха епских народних песама. Ипак има и неких посебних случајева. Слобода која је остављена народном певачу при формацији стиха уопште је врло пространа. Он се њоме користи кад год му је од потребе. За усавршавање техничке стране својих стихова певач се служи изостављањем подмета у реченици, кад то допуштају синтактички закони, изостављањем прирока на исти начин, и слободном употребом упитнога ли. Али се све то готово губи према оној великој количини средстава која му још стоје на расположењу. Ми ћемо се овде дотаћи само неких случајева с примерима, разуме се, из лирских песама. Тако се у лирском стиху може наћи:

употреба вокатива место номинатива: Видио га стари свате и господин Бог, уметање вокатива међу делове једнога стиха: Посади се, домаћине, нека ти је част. уметање или подметање усклика; Ој за гором за зеленом. уметање предлога до уз бројеве: До три ћу ти доора дати. умножавање слогова у речи:

А јутроске три добре девојке Дваа пужу а два гмижу.