Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 19

кусово упутство, да у Раковици, где смо имали доћи око подне, право идемо у кућу капетана Васе Кнежевића. Време се беше пореметило. С тога одустадосмо од намере да походимо знаменита Плитвичка Језера, без обзира на јучерање препоруке протопопа, плебана и пуковника, који, морамо додати, не одржаше реч да и они пођу с нама, јер пошто су се с нама синоћ 'растали, они су у другој половини гостионице, од радости због овако драгих гостију, остали у разговору до самога сванућа. Р

Пут је водио кроз варошицу Малу Капелу, кроз села Прибој, Петрово Село и Ваганац. Ми смо путовали покрај саме турске границе, која овде иде посред равнице, без икаква природног обележја. На граници су се видели аустријски чардаци. На белегу Гавранићевој Умци пређосмо Корану, једну од највећих речица Војне Крајине у Хрватској. Избијајући из Плитвичких Језера, Корана овде служи као граница међу Аустријом и Турском, после улази у област Слуњске Пуковније п код Карловца |Карлштата) улива се у Купу. По том смо ушли у област Огулинске Пуковније и Раковачке Роте.

Не дуго по том стигосмо и у само село Раковицу, у ком се находи главна команда Раковичке Роте. На питање да ли је дома капетан Кнежевић, одговорише нам да није, и ми наредисмо да нас одведу у гостионицу, која је била баш спрам капетанске куће.

И ако је унутрашњи изглед гостионице био веома прост и смеран, и ако у њој није било чак ни пода, гостионичар се прими да нам спреми нешто за ручак, и то изврши доста добро, пи што је главно, брзо. Ми поведасмо по реду за трпезу, а врата се гостионице отворише и унутра уђе госпођа средњих година, одевена просто али за границу са свим како треба. То је била госпођа капетаница, жена капетана Васе, командира роте. То што смо ми питали за капетана, надражило је радозналост у гостионичара, он се известио од Вука ко смо ми, и јавио је госпођи како је дошао „Његова Екселенција, г. Кнежевић из Русије, рођак г. капетана. Госпођа се обрати к Димитрију Максимовићу

9»