Godišnjica Nikole Čupića

92 ГОДИШЊИЦА Марко послуша мајку, дозове попове и исповеди се, казујући им своје грехе. Попови су му отпевали »свети вангелија“ и „простени молитви“; ухватио га сан, и, кад се пробудио: „По малу си Марко оздраило.“

Обично се дешава да се Марку, после пошћења и припремања за причешће, не да да изврши тај свети обред; при поласку у цркву обично срета турске зулумћаре, који воде хришћанско робље, повезано у синџире. Марку је жао робља па, хтео не хтео, упада у нов грех: исече зулумћаре и спасе робље. А тада, с крвавом ђордом и крвавим рукама грехота му је ићи у цркву, па се враћа дома. Поред већ поменутих песама из Јастребова, таква је и песма с Косова поља, стр. 244. Истп је мотив обрађен и у Јорданова.

Од таквих песама врло су интересантне песме наведене из српских збирака. У Вуковој песми „Кајање и исповест Краљевића Марка«:

Узе мајка проклињати Марка, Да се Марко људске крви прође: уЈер се низда распанути нећеш“...

А Марко се закле мајци „да ће своју баталити ђорду“, а Шарца дати цркви уза бабову душу“, па пође у Косово цркви. Али у путу срета стотине Гурака, који воде „трпи синџира робља из дубоке Мачве Лазареве“; покушава да откупи робље, но Турци не примају откупа. Тада Марко дохвати ђорду, те исече педесет Турака, а остали се разбегоше. Затим Марко дође пред цреву, али крвав не смеде у њу; а кад народ изиђе_ из цркве, вели њему игуман Саво:

· уЈадан синко, Краљевићу Марко! Много ли сам тебе сјетовао,

Да се, Марко, људске крви арођеш,

Е ти никад смрт вакусит нећеш, Е Ни се твоје распанути тело...

Што се нигда не шће покајати,

Не бих ли те кадтођ причестио 2“...

А кад Марко исприча игуману Сави шта му сеу путу десило, игуман га благослови, говорећи: | „А нека те, мили синко Марко!

Десна ти се посветила рука! Јутрос ћу те богме причестити