Godišnjica Nikole Čupića

86 ГОДИШЊИЦА

И ако смо изгубили царство, Душе наше губити немојмо“.

Песма се завршује стихом: Тешко Србљем, ђе им није Марка“.

6. Марко је вазда волео џи поштовао своје родитеље, а нарочито своју „стару и милу“ мајку Јевросиму.

Марково поштовање према оцу, краљу Вукашину, потврђује нам народна појезија на више места; у њој

нигде не видимо да се кадгод огрешио о своје синовље_

дужности према оцу. А Вукашин, напротив, није никако волео свога сина Марка, а често је према њему исказивао своју мржњу и непријатељство. Народни мотив

непријатељства између Вукашина и Марка нема потврде

у историјским изворима. У томе, што Вукашин, прогласивши себе краљем „земљи српској и Грком и западним странама“, није и Марка прогласио „младим краљем“ и наследником престола, као што су то Немањићи чинили, неки би хтели да виде у томе узроке непријатељства између оца и сина.

Мотиви Вукашинове мржње и непријатељства према Марку јако су истакнути у народној појезији. О томе,

као и о Марковом поштовању према оцу, поменућу ове песме:

Вук. П, 32., 33., 56. и 57.; Џетран. 17.; С. Милут. 69. и 156. Филип. 2. и 5.; нар. прича у Вили- 1868; Гр. Николић

34.;: Маћпса Нтр. П, +—6; Јордан. 2. п 3. Качан. 137

У Вуковој песми, „Смрт Душанова“ (32), кад цар Степан на самрти оставља царство и сина Уроша у аманет Вукашину, овај се тужи на свога сина Марка и окривљује га: |

„Мили куме, српски цар- ЛЕР Није за ме твоја царевина...

Јер ја имам сина самовољна,

Сина мога Краљевића Марка,

Куд тођ иде, никога не пита,

Ђе тођ сједне, свуђе пије вино,

А све ради, кавгу да .огради“.

У варијанту Петрановићевом, у коме цар Степан поверава царство и сина Марку, налазимо једини пример где Марко окривљује оца, говорећи за њега да је „про-

48 Зе