Godišnjica Nikole Čupića

102 ГОДИШЊИЦА

јавља као заштитник и избавитељ девојака и царевих кћери од арапских насилника.

Вук П, 62. и 65. С. Милут. 137. Мажур. стр. 86. Петран. Ш, 16.; Мапса Нтђ. П, 141.; Јордан, 29. и 23.; Качан. 121. и 193.; Бр. Милад. 123.

У првој Вуковој песми „Марко и 12 Арапа“, кад

је Марко био у Арапској, „покрајини љутој“, допаде

му под шатор робиња девојка, преклињући га:

„Богом брате, Краљевићу Марко! Вишњим Богом и светим Јованом! Опрости ме данас од Арапа;

У троје сам допадала руке.

Ево данас, орате, у четврте,

Међ' дванаест браће Арапчади; Не држе ме, ко се држи робље, Већ ме бију троструком канџијом, Нагоне ме, да им лице љубим; Не могу их јадна ни гледати,

А камо ли, да им лице љубим.“

Марко све сажали на њу, прихвати је за руку, посади удо десна колена“, огрте је коластом аздијом и понуди чашом вина, говорећи јој:

„Данас те је огрејало сунце, Кад си дошла к мени под шатора,“

Но да видиш 12 Арапа: допадоше Марку, говорећи:

„ Кујо једна, Краљевићу Марко ! Ти ли поста други цар на земљи, Да отимљеш робље од Арапа 2“

па потргоше сабље, исекоше конопце на шатору, те шатор паде на Марка. Плануо је Марко „као ватра жива“, поскочио и дохватио се Шарца, а девојку баци за се на Шарина, па потрже сабљу те исече свих дванаест Арапа. Одатле се „ману преко поља равна“,

дође у Прилип и доведе мајци робињу, говорећи јој:

„Јевросима, моја стара мајко!

Моја мајко. моја слатка рано! . Ево мати. Богом посестриме,

Ран' је, мајко, мене каконо си,

Удоми је, кано чедо своје,

Да би, мајко, стекли пријатеље.“

12) и + 4

~

. А Х ~ ја , ево па с ИМ ЊИВА ЗА јез

ко Фе % Кени Мен 4 ој о. ла.

" б ВО С ДРУАС а а

<=

КЕ, 7: у Зи '4 5 3 3