Godišnjica Nikole Čupića

104 ГОДИШЊИЦА

· уБожја помоћ; зелено језеро! „Божја помоћ, моја кућо вјечна ! У тебе ћу вијек вјековати, Уудаћу се за тебе. језеро,

Волим за те, него за Арааа“.

У том тренутку јавља јој се Марко и обећава да ће је избавити. Кад је Арап са пет стотина сватова извео девојку и повео кроз Стамбол, стиже Марко на Шарцу

арапске сватове, подели с Арапом мегдан, одсече му

главу и избави цареву кћер. Цар га је наградио са „седам товара блага“, а девојка са „седам бошчалука“.

У овој песми девојка је Туркиња, кћи турскога „цара од Стамбола“; а у неким варијантима она је кћи грчкога цара Константина. Тако јеу песми С. Милут. „Негдашња будућност“, и у Качановсковој „Марко спасава дђљшчерјата на царја Константина и Елени от чернија Арапин“.

14. Маркова је човечност још јаче истакнута у песмама, у којима се прича како Марко укида свадба_рину или бродарину, или друге намете и зулуме, које су разни насилници наметнули на народ, а понајвише Арапи и виле.

Пошто је број таквих песама велики, прећи ћу у

у овој тачки само песме које говоре о свадбаринском намету :

Вук. П. 68.; Филип. 66. и 42.; С. Милут. 94.; Б.М. 50:

В. Ерасић, 29.: Српство, (1888) стр. 29.; Мабпса Нтр. П. 7.; Мажур. стр. !6.; Јастреб. 50.; Јордан. 31.; Бр. Милад. 126.; Качан. 161.

Од свих песама у овој групи без сумње је најлепше обрађен мотив о свадбарини у Вуковој песми „Марко укида свадбарину“. Косовка девојка јадикује и жали се Марку, како је дошао на Косово некакав „Арап прекоморац“, који је наметнуо велики зулум на Косово, те га оно »и поји и храни“; па је и други зулум поставио: „Ко с' удаје, тридесет дуката, „Ко се жени, тридест и четири“...

па му ни то није било доста, већ „на ноћ иште младу и девојку“; а сада је на њу дошао ред, па у очајању вели:

митозе Моне 2 с АЦА