Godišnjica Nikole Čupića

МИ И ИТ > М

=> 4 Уод |" 4

Мен ас бо "ока зе

у

ЈЕ се Њу.

РАРРО АРТ ИРИНА ч « 4:

ИЗ СКАНДИНАВИЈЕ (527

сипају златан, трептави сјај на грбаве, несташне таласе. Тамо далеко испред нас, где се небо мору приклонило, — одакле су долазили и вали, и облаци, и свеж поветарац — беше се натуштило, задимило, а море је тамо било зелено и пенушаво. Некакво нове, необично узбуђење, за које дотле знао нисам и које не бих умео описати, свега ме обузело. Био сам као опчињен величанственим призором; осећао сам се и млађи, јачи, срећнији; и дуго, дуго бих тако остао. ... да са палубе посматрам даљину, која на мору има нечега страховитог и тајанственог, што мами и привлачи; и да ослушкујем жагор валова, пратећи погледом галебове, кад се њихова мала јата прво заковитлају поврх катарака наше лађе, па се после разлете, и пролебдевши мало у ваздуху, стуште за каквом рибицом, да је таласима отму. Промукли крик ове птице садржи неку сетну монотонију, која складно одговора свему, што се на мору види и огећа. Галеб је — каже једна норвешка прича — постао од лепе девојке, којој момак беше тумарнуо у риболов по далеком мору. дуго јеи опа лутала по мору, тражећи оног, за којим је од љубави чезнула. На послетку се дуси морски смиловаше и упутише је, где ће га видети; али је у исти мах опоменуше, да се главом не шали и ма каква гласа даде од себе, кад га угледа. Она га одиста и нађе, али у тренутку силне среће заборави на опомену и кликну

"од радости. Зло је урадила, јер се за тили час пре-

твори у птицу и буде осуђена, да вечно морем блуди и чезне за нечим, што његова даљина скрива. Изгледа, да се пи на људе, који украј мора живе, распростро овај удес галебов, те је п њима урођена јака жудња за морем — широким, далеким и слободним. Ибзен је ову жудњу описао у једној драми, а најлешпи стихови у баркарелама свију помораца јесу они, где се шаљу слатки уздаси за пучином морском. Можда се и онај, што толико ожалости доброга Хорација, једино обузет

том и таквом чежњом смео усудити, да свој трошни

чунић повери немирним водама и да, не презајући од студени и хука олујине, заплови царством Нептуна,

__који га једним мигом из дубине заљуља или утиша!

Одмицасмо брзо. Не беше протекло ни пола са-

__хата, а обале мекленбуршке иза нас беху већ утонуле.