Godišnjica Nikole Čupića

136 ГОДИШЊИЦА

и на њој ће говорити чувена шведска списатељка, г-ђиа Елен Кеј. Примисмо тај љубазни позив с благодарношћу. |

П

На-путу кроз стране земље ваља, макар и површтно, познавати историју њихову, јер ће се тада из оног што се буде видело поцрпсти више и задовољства, и поуке; а у главним градовима и престоницама, где било народног живота најјаче куца, и где су обично сабрани сведоци културног развоја из разних и многих векова, љубопитљив се путник без знања историје ни маћи не може. Ни улице којима греде, ни споменици поред којих пролази, не би зањ интереса имали; нити би се у музејима које посети могао разабратии чему поучити. Из тих ће разлога бити, можда, потребно, да се зарад читалаца, који ме мислима прате на овом путу, прибележе бар неколики најглавнији моменти из прошлости народа, у чијој нас ево сада престоници. Стари народи нису готово ништа знали о скандинавским земљама. Тек од половине УШ века, када су људи из тих покрајина почели на својим гусарским пзлетима упадати у прибрежне градове Енглеске п Француске, и када је Карло Велики освојењем северне Немачке и Саксонске допро до границе Данске, стадоше Франачки и англо-саксонски калуђери записивати по што-шта о тим страшним северњацима и отаџбини њиховој. Од тада управо те северне земље и улазе у историју. Али су пре историје оне имале дуго митско време, чији се почетци губе у давнини; и сјајну херојску епоху, која засеца мало и у историјско доба, и свршује се онда кад се хришћанство почиње утврђивати. Ни један други народ не притежава толико богатство археолошког и песничког материјала из свога преисторијског времена, као народ скандинавских земаља. Овај је други материјал прикупљен у збирци песама о јунацима и старим боговима, познатој Еди (старијој), која је, у ХИП в., потекла из уста народних на острву Исланду, и у другим збиркама старије умет-

ничке поезије (УП—ХГ в., коју су неговали скалди, и прича — сага —- народних; а први, археолошки материјал, хране музеји, нарочито у Копенхагену и Шток-_