Godišnjica Nikole Čupića

Тео

Бе 2.

МАРТ ИРИНА тУР РРА У АРИС РРА У 7 У : пи б

а а

5 ИЗ СКАНДИНАВИЈЕ [37

холму. Копенхашки народни музеј, у принчевој палати, може се по својој збирци преисторијских предмета сматрати за првокласни у Европи. То је једна речита, јединствена повесница живота човекова, од времена кад му је први траг на земљи откривен, па док није почео справљати себи оруђе од гвожђа, употребљавати коња и кола, градити прве лађе и резати прва писмена. Многобројни примерци илуструју научно — заслуга

припада К. Томзону, 6. директору музеја — редом све

Фазе тзв. каменог, бронзаног и првога гвожђаног доба.

У том дугом преисторијском времену није могућно какво ближе кронолошко одређивање, али се проучавањем тако богатих и систематисаних збирака могло поуздано извести ово двоје. Прво, да се германско племе, чији су потомци садашњи народи скандинавски, населило утим земљама онда, када се од камена прелазило бронзи — потиснувши на север слабије и несавршеније староседеоце, чији су опет крајњи изданци онпх дваестак хиљада Лапа што живе изнад поларнога круга,

"на великим, хладним и мочарним просторијама Нор-

вешке, Шведске и Русије. Друго, да су Скандинавци некако око Христова рођења прелазили од бронзе гвожђу, п то под утицајем римске културе, која се тада посредним путовима отпочиње јако пспољавати на разном чему из живота Скандинаваца (оружје, накит). За херојско време пак, које од прилике тада овде настаје, споменуте збирке исландских сага и песама (као п кроника Сакса Граматика из год 1200) јесу оно, што су Омирови епови за херојско доба Јелина, односно микенску културу. Из њих се сазнаје, како се онда, у Скандинавији живело, каква су била друштвена и политичка уређења, какве су религиозне погледе и назоре о свету имала германска племена, која туда обитаваху. Особито су занимљиве приче и песме о смелим п далеким гусарско-поморским подхватима разних народних вођа и о унутрашњим племенским борбама и јунаштвима. Скандинавски Германи живљаху подељени на многе племенске државице, што је већ само по себи давало повода унутрашњим распрама и подстицало тежњу, да се срећа тражи изван завичаја, на мору и у даљини. Све је ово појачано у размаку од

__УШ_—ХГ в. када је ширење нове, Христове науке, и