Godišnjica Nikole Čupića

~

БУГАРСКО-СРПСКИ РАТ И ОНОВРЕМЕНЕ КРИЗЕ |5

Краљ је с великом овацијом народа 18. септембра 1885 отпутовао у Ниш, где му је, истога вечера, у Нишу држана иста така овација бакљадом.

Народна се Скупштина брзо Формирала под председништвом М. Кујунџића, а краљ ју је отворио 20-ог септембра. Престолном су беседом само свечано потврђена она схватања тадашње политичке ситуације, која су горе по депешама М. Гарашанина оцртана. Главни тон је беседе обрана Берлинскога Уговора, ма да је тај уговор у суми био толико неповољан по. Србију. Као узрок такога држања отворено се истиче бугарско сједињење Источне Румелије, којим се руши равнотежа међу балканским народностима, установљена Берлинским Уговором. У беседи се још истиче државна мисао Орбије као главна основица свеколике политике.

Народна Скупштина је смислила да прво сврши све што су од ње тражили престолна беседа и влада, па да са свршенпм делима одговори својом адресом на престолну беседу. Одобравањем финансијских закона којима су се спремали нови извори, законом о монополу дувана, о зајму, о набавци хране за војску, о настањивању војника Народна Скупштина је давала влади средства која су била потребна ондашњој политици, ·" Учинивши то, Скупштина је приступила гласању адресе. И адреса истиче и акцентује државну мисао Србије. У њој се апелује на справедљивост Европе и на свима познати случај (који се од Берлинског Уговора непрестано и стално понавља) да горе пролази Србија која мирно и савесно врши одредбе Берлинског Уговора него Бугарска, која је у томе послу последња у реду. Истога дана, 22-ог септембра, кад је предана адреса, потврђени су и сви скушштином одобрени горе поменути закони. Тим се и рад скупштински свршио.

· Али онда, када је све ово свршавано, није се знало ни куда ће Србија, ни да ће она на рат баш на Бугарску. И ако се у великим канцеларијама одавно знало како стоје ствари, па су то могли знати и краљ Милан и М. Гарашанин, што је јасно из напред наведених података, у нас се у публици, па и међу главним владиним људима једнако мислило да је у изгледу некакав нов размештај интереса на Балканском Полуострву и да спрам њих треба узети у најозбиљнији обзир животне