Godišnjica Nikole Čupića

ЖУПА КОНАРЛИ | 367

због Приморја: дубровачки изасланици, које је у свему помагао Хрвоје, тражили су безусловно да се Дубровнику врати Приморје, а овраљ Остоја на то није пристајао.) И кад се није могло доћи до споразума, преговори се прекину, и дубровачки поклисари врате се натраг. Сад се наново сложе Дубровчани с Хрвојем, да наставе до истраге борбу с Остојом, па им се придруже још и нека друга босанска властела, која је дотле увек уз Остоју била, кло Сандаљ Хранић и Павао Радиновић. Требало је Остоју оцрнити и код краља Жигмунда, те да више не нађе ни тамо подршке. По својим куририма испратише Дубровчани упутства поклисарима на угарском двору, да краља Остоју оптуже, па о томе известише свога савезника Хрвоја: „Ваша поштена љубав нека зна ето посласмо те листоноше к нашим поклисарима на Угре и њима пишемо да говоре господину краљу Жеигмунду о свима злим делима што нам је краљ Остоја учинио и о свему што ће нам супротив њему бити. За то ако хоће господство ти штогод писати нашим посланицима и научити их да говоре насупрот Остоји они ће говоритп,““) Али још тада, када ово из Дубровника писаху Хрвоју, Остоја не беше више на босанском престолу: „Збор босанске господе“ који се, као што смо видели, био састао у Подвисоком, да преговара о миру између краља и Дубровника, претвори се сада у преки суд, који ће судити Остоји. Решењем тога збора Остоја буде збачен с престола босанског. И место да шиљу поменуте курире у Угарску, Дубрончани одреде и пошљу у Босну поклисаре Паскоја Растића и Марина Бунића, да честитају Хрвоју „што га је Бог осветио од нехарног Остоје.“ Њима буде још наређено, да траже потврду старих трговачких повластица, ако буде ко изабран за краља, а ако још нико није изабран, да ту потврду траже од Сандаља и збора с допуштењем патарена“. Што се тиче избора новог краља, Дубровчани као да жељаху да тај нови краљ босански буде Хрвоје, те упућиваху своје поклисаре, да насамо рекну Хрвоју: „Ко бољи за краља од вас“. Тек ако

5 руротафатншиа ст. 160—161.

· 2) Клајић, Роу. Нг. П. ст. 322. 8) Пуцић, Спом. Г ст. 54.