Godišnjica Nikole Čupića

38 0 ГОДИШЊИЦА

краља Жигмунда. С пристанком Павла Радиновића, да свој део Конавала уступи Дубровнику, ствар је у пола олакшана била. Требало је настати, да се такав пристанак добије и од Сандаља, па би онда биле уклоњене све сметње за повољно решење тога питања. Како су дубровачки изасланици пред Жигмундом морали, по свој прилици, изјавити да такав пристанак Дубровчани нису у стању добити, краљ се реши да пошаље нарочите изасланике у Дубровник и к “ПЗАНЕ за посредовање.“

Кад су ти посланици угарског краља стигли на двор Сандаљев и саошштили му своју мисију, велики војвода босански био је веома изненађен. Љутила га је неискреност и закулисна радња Дубровчана, које је он увек сматрао за своје искрене пријатеље. Своме незадовољству дао је одушке у једном писму упућеном општини дубровачкој у коме изјављује своје нераспо-

ложење и протествује за овакав неискрен рад њен.

Дубровчани се упињаху из петних жила, да докажу војводи, како су они у овом питању, као у сваком _ другом, према њему потпуно исправни и искрени.

„Лист господства ти примисмо, одговарају Дубровчани

Сандаљу, и разумесмо што се на нас, а по чувењу, тужиш да смо говсрили неприлично о вас иштуће ваше племенство. Господине војвода, у једном делу би нам драго, јер чиниш пријатељски разумев од зла и лукава човека неприличну реч, тер је не храниш на срце, ну како добри пријатељ своме је пријатељу

туђе проповеш“. Затим, даље у продужењу писма, на- |

стављају: »Тој не море бити да бисмо о вас о томе красном пријатељу које зло рекли, јер немамо што ни зашто. А могли ви су ти посли племенити Угри казати.“ Па онда продужују: »А за земље, господине војвода, што пишеш да их смо искали. Војвода, ви знате да ви смо многишти говорили. да их без ваше милости нећемо и ако ни би могле бити. Јер не би

било с почтењем ни с правдом. Да, господине војвода,

дело стоји такој. Дошад к нам ти речени посли од господина. ни пресветлога краља игмунда говоре: господин војвода Сандаљ по својих послех искал је

1) Пуцић, Споменици [, 122—8.; Зппа Бјићее, Тазнпе, књ. УП, стр. 148.