Godišnjica Nikole Čupića

БУГАРСКО-СРПСКИ РАТ И ОНОВРЕМЕНЕ КРИЗЕ 19

Нико не може спорити да у теорији нема средства бољега од онога што га је кнез Михаило изабрао за показани задатак, али је баш Берлински Уговор ломио ту заједницу и тражио да одржи Турску равнотежом _ балканских држава. Сама мисао равнотеже носи као "прву последицу међусобну суревњивост која се одмах и издигла као прави чувар и заштитник Турске. Природна је ствар да је Берлински Конгрес, полазећи са _анти-словенског гледишта, тражио средство противно ономе на коме је кнез Михаило основао своју политику.

Осим тога има још један разлог који у приликама од године !885 није допуштао да се мисли на политику кнеза Михаила.

Његова заједница није само југословенска него балканска. Пошто су интереси и Грка и Румуна онако исто наперени против Турске као п интереси Бугара и Срба, кнез Михаило је мислио да уједини против Турске, да би је само сигурније срушио, све супротне јој интересе и тежње.

Али да би се ова политика извршила, не може бити дужност само Србије да она на њу мисли и по њој се управља, макар пропала, него је неопходно да прво ту политику сви приме, па онда да се по њој ради. Она је била за мирна времена путоказ будућности, најлепше упутство за употребу мира, да би лагано сазревало оно што треба за озбиљнија времена када наступе.

У време Берлинског Конгреса Грци су се први представили конгресу као жртва балканских Словена, и видећи да је конгрес расположен против Словена, гледали су да из тог расположења извуку за се што веће користи, у чем су и успели. -

Као што се данас зна по документима који су публиковани после смрти пок. Јов. Ристића, црногорска династија (с којом нећемо да мешамо Црну Гору) у ствари је такође била мало расположена да ради заједно са Србијом, старајући се поглавито о својим засебним користима. А оно што је објављено поменутим документима могло би се раширити и умножити с друге стране.

На послетку Бугарска, од како је постала, радила је једино за своје засебно-бугарске интересе. Ако су

да