Godišnjica Nikole Čupića

18 ГОДИШЊИЦА

Исто тако кад се првих дана октобра већ обазнало да Србија мисли с оружјем ударити на Бугарску, кнез Александар је покушао да спор са Србијом сам расправи. Он је 7 октобра саопштио телеграмом краљу Милану да му шаље у мисију свога пређашњега министра Грекова. Краљ Милан је телеграмом с места одбио ту мисију, а М. Гарашанин је својим телеграфским расписом од 8-ог октобра објавио нашим посланицима на страни да краљ Грекова није примио зато што „Србија, сто„јећи на земљишту Берлинског Уговора, неће да пре„говара с кнезом бугарским, што би засебни преговори „вероватно управљени били против интегритета Турске, уа то би такође било против одредаба Берлинског Уго„вора.“ Турски министар спољних послова био је, наравно, задовољан овим одговором, пошто се њиме уједно Србија изјашњавала за интегритет Турске. Осим тога Порта је разумевала да се Бугарска и не може непосредно обраћати независној Србији с понудом преговора, већ да би то имала да чини, као васал, преко Порте као преко свога сузерена. Међу тим представници пот- · писника Берлинског Уговора, амбасадори Великих Сила у Цариграду, наместо којих се краљ Милан истицао својом одбраном тога уговора, нису делили ни мишљење турског министра ни краља Милана, него су жалили што је краљ Милан тако попреко одбио жељу кнеза А. Батенберга о преговарању.)

Тим је више од поља кнезу А. Батенбергу дато на знање да га чека рат са Србијом. Тим је, тако рећи, рат објављен. Потписници Берлинског Уговора узели. су то на знање тако исто, и према томе су се журили са својом конференцијом и са својим мерама за расправу румелијскога заплета. Схватање пак краља Милана о томе послу како према потписницима Берлинског Уговора тако и према Порти показало се још једанпут у жарком бенгалском осветљењу.

алт жал 2. Приговарало се с многих страна политиком краља Ми- Горе наведеној политици краља Милана и балканском лана да је у несугласици с ПОЛИТИКОМ политиком кнеза Ми- кнеза Михаила, која је тражила као

о средство ослобођења балканских народа — сложну заједницу тих народа.

1) Депеша Ј. Грујића од 9 октобра 1885.