Godišnjica Srpskog narodnog invalidskog fonda Sveti Đorđe u Beogradu. Knj. 8

64

друштвом, неуморно вредан у многоврсном свом раду, од природе отмен, еминентно исправан, скроман и вазда љубазан, пок. Срета служио је за пример.

Сваки његов потез, свако његово дело и свака његова ноторно ауторитативна реч била би предусретана с респектом.

Ниједна његова примедба није бивала сувишна; напротив, свакада би она била на свом месту и добродошла. Своја мишљења исказивао би одлучно и без околишавања. Од њега се могло чути и на његовом карактерном животу стално учити: какав треба бити и како треба радити па да се постане прави човек.

По природи тих и самосавладљив, пок. Срета беше пример за друге. Он би нам чешће говорио о самосавлађивању, наглашавајући, да у савлађивању самога себе лежи почетак људске мудрости. —

И његови књижевни радови, од којих да поменемо само: »Лазарицу«, »Краљевића Марка«, »Србијанку«, »На лепом српском дунаву«, »На Стрампутици« и »Слободно Зидарство« (три издања), пропраћени су у штампи веома похвалном и симпатичном критиком. Пок. Срета је спадао у ред оних ретких наших интелигената, који је, као начелник Министарства Просвете, — одбио понуду