Govor Dr. Mihaila Šuškalovića narodnog poslanika za okrug skopski prilikom načelne debate o budžetu za 1922. godinu

И Ра

уверења да су интелектуални национални радници, у опште цела национална организација за време турско, тако корисна до ослобођења, сада после ослобођења штетна по уређење ове земље и да их треба зато уклонити са терена њеног рада у старе границе Краљевине Србије. ГГ. Љуба јовановић министар про-. свете и стојан Протић мин. унитрашњих дела 1914 год привели су у дело ову своју замисао. Интелектуални и просветни радници сташе се уклањати депешама, о чему је живи пример међу нама г. Глигорије Божовић, тада наставник гимназије у јужној Србији а сада народни посланик. Лично сам видео и прочитао поверљиву депешу, коју ми је показао тадањи начелник округа скопског г. Ранко Трифуновић, којом г. министар

унутрашњих дела наређује свима окружним начелницима, да се

ни једном члану националне организације не сме дати никаква служба, било државна било општинска, а ако је ко има, да се ив ње одмах отпусти. Четници и војводе бише гоњени као пљачкаши и осуђивани на по 20 год. робије. У заслугу морам уписати тада већ начелнику округа охридског, г. Јовану Ћирковићу, који је на препоруку организације, и ако покоран слуга свога министра, примао ове гоњене војводе и четнике по другим окрузима у свој округ, заклањао их од очигледне неправде и помагао како је знао и могао.

Отпочето револуционарно решавање аграрног питања, изазвано духом времена, ваљало је свести у правилне границе и брзо окончавати. Пошто смо аграрна земља и наши главни производи плодови земљорадне и сточарства, и како је ови< производа, ради животних намирница недостајало, морао се је сваки и најмањи делић земље обрадити. Дух времена је захтевао да се земља даде у својину ономе ко је ради како би је што брже и што рационалније обрадио.

У првом реду требало је дати обрађивану земљу у својину ономе, ко ју је и до тог доба радио, без обзира чија је она својина — правна или неправна — што се је резолуционарним путем и отпочело а 14 феб. 1919 привременом аграрном уредбом и озаконило.

Ако који од земљорадника не би имао довољно обрађиване земље, њему у првом реду доделити потребну површину у најближој близини. Вишак обрађиване земље и сву осталу необрађивану земљу делити новим земљорадницима, добровољцима, насељеницима и другима који желе да је обрађују, уз по-