Govor Dr. Mihaila Šuškalovića narodnog poslanika za okrug skopski prilikom načelne debate o budžetu za 1922. godinu

13

могуће одржати основну друштвену јединицу — породицу, и у њој кроз предања сањати о некадањој слободи и слави. Стварна економска јединица била му је дакле породица, а политичка — држава, само идејна. Гоњен нагоном самоодржања, он је у породици и задрузи организовао ради производњу до крајње могућних граница, без помоћи науке и светског искуства сам, својом богоданом културом. Жудео, да породицу и задругу прошири у већу целину — државу која ће својим ауторитетом организовати рад и производњу, као у породици и правилно поделити међу своје грађане њихове производе, како би свако био миран и довољан и спасао се насиља и неправде које је тако тешко сносио у ропству. — .

_ Улазећи први пут · самостално у политички живот, обогаћен сада и једним политичким искуством, радом Привременог Народног Представништва, и Управе на своме огњишту, он је за изградњу нове државе хтео нову организацију у чији би програм унео своје идеје о јединственој држави и народу и принципима демократије (течене у најјезовитијој школи живота — ропству ради одржања својих природних нагона и карактера) и тиме кориговати методе политичког рада пређашње Краљевине Србије а и нове, поникле по другим покрајинама при стварању нове државе Срба, Хрвата и Словенаца.

Осећајући се стожером југословенског блока, због стапања његовог у један сами народ и стварања могућности да се још неуједињене југословенске масе и оне заостале и данас у ропству уједине, те потпуно Југословенско јединство оствари, народ је Јужне Србије тражио од нове организације, да њена политика буде: Организован и уједињен рад свију држављана; чиста државна и национална политика а не лична и партијска. к

И ако се је о његов меморандум оглушавало, он је чврсто на њему стајао, организовао се у своју нову Демократску странку и истицао своје синове као кандидате за народне посланике.

Али једно је мислио народ а друго партијске вође у Београду; једно камила а друго камилар. Народу су требали држава и нација, партизанима куглице. Ситуација је била иста, као данас пред предстојеће изборе, ако их буде било, јер још стојимо у знаку партијских владавина, а држава и нација су последња брига.