Govor Dr. Mihaila Šuškalovića narodnog poslanika za okrug skopski prilikom načelne debate o budžetu za 1922. godinu

З тица Богдан и Дојчин, Прилеп, Охрид и Битољ, Србица, Серез и Солун, не бејаху главни живци ове главе, који запајаху и идејно држаху вас српски народ у духовној целини.

Остављене саме себи кроз векове ове земље све до данас беху најбесправније земље на свету и пљачка за све европске и балканске пустолове.

И данас глава жива, очеличена у вековној борби, долази да тражи своје место и чини даље услуге своме роду. | Након историјске Душанове Законодавне "Скупштине у Скопљу, после толиких векова, представници потомака народа Јужне Србије, ступајући први пут у благодети грађанских слобода, ново доба развића и напретка свију народа, изјављују:

да су Стара Србија и Македонија, данашња Јужна Србија,

најдрагоценије и најбогатије земље Српског народа; извори чисте српске културе и уметности; земље најсветијих српских традиција; = најславније српске прошлости;

позване да скину копрену која до данас покриваше нашу вековну историју, да обелодане значај наше властите културе и да позову цео троимени народ, да се сви укупно развијамо на темељу својих властитих тековина и створимо нашу властиту културу у кругу осталих слободних цивилизованих народа. Напаћени наш јединствени народ мора понова оживети, мора се регенерисати, и та регенерација може, треба и мора потицати са нашег југословенског Југа,

Од како нас је, никада не бесмо душевна сиротиња. Мораљ нашег народа био је увек правилан и узвишен. Здрави нагони наше расе, давали су нам од вајкада подлогу од међународног значаја, и због њих је и био могућ наш напредак у светлим данима и наша отпорност у данима невоље и несреће. Било је периода у историји када је наш народ стајао раме уз раме са носиоцима европске културе, и уносио своју добру културу и у остале народе. За тим дуго време патње, кад је он борећи се и чувајући себе, својом културом и костима био бедем и бранио целу Европу од дивљачких најезда и покварености преживелих култура. Када су поједини синови нашег народа а и читави његови делови, склањајући се испред смушене и обесне. силе у околне народе, баш у њима постојали људи од великог значаја, чувајући вазда свој народни карактер, а неки од њих