Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

9

je била проста: целокупно становништво српске народности у граничном пределу од Суторине до Метковића бејаше пребегло у Дубровник и Слано, а оно из околине Невесиња, Гацког, Билећа, Љубиња и делом из Стоца у Црну Гору; племена Крушевица, Зупци, Багьани и Пива бејаху заједно са устаницима. Под оваквим приликама, са целокупном војном снагом, не могаше се ништа друго чинити до сузбијати сваки упад дрских чета. Да се вребају устанпци око Бањана и даље до црногорске границе, било би ризично, не толико због земљишних тешкоћа, колико због опасности од могућне црногорске интервентов. До тада бејаше у редовима устаника само по који Црногорац; сам пак војвода Неко Павловић, један од вођа устаничких чета, вребао je само згодну прилику да са својим четама упадне у Херцеговину, При том je још зима била врло оштра, недостајаше склоништа, тако исто новаца и кредита, a профијант je био и сувише мршав. К свему томе још јавно маење у Европи симпатисало je устаницима. Присуство царских комесара у Мостару било je сасвим бескорисно, и ми дођосмо до закључка, да се мир може одржати једино преко кнеза Црне Горе. Тако би закључено, да се састави опширан извештај великом везиру у смислу нашег схватања и у исто доба да се учини предлог за ступање у споразум са кнезом Николом. Констант-паша требао je да извештај лично у Цариград однесе и да умоли да се приме наши предлози. 23. децембра 1875. године д-р Кечет се опростио са Реуф-пашом и упутио се у Дубровник са Констант-пашом, одакле овај одмах настави пут лађом. Д-р Кечет je у Дубровнику очекивао исход експедиције на Никшић и Портин одговор на поменути предлог. Реуф паша бејаше се вратио из Никшића. Устаници му нису пречили пролаз кроз кланац Дуге, до душе на миг кнеза Николе, као што ми je то сам доцније потврдио. У Мостару je депешом извенада смегьен Реуф-паша. На гьегово место за армијског команданта дође мушир Ахмед Муктар-паша, међутим je у исто доба цивилна управа Босне одвојена од оне у Херцеговини. Д-р Кечет je био врло изненађен овом неочекиваном променом и пожури Реуф-паши са молбом, да га разреши од даљих послова. Паша ме je